Poklanjam ti ove čarobne misli:

“Šta sam to uradila ja (ili ti) da zaslužim da da budem živa? Ako razmisliš o odgovoru i shvatiš da je tvoj život poklon na koji ne možeš da uzvratiš, pokazati  veću darežljivost, više  d a r i v a t i, je jedini logični  i recipročni način  kako nastaviti sa tvojim životom. Ako najvredniju stvar koju imaš nisi zaradio, zašto se ljutiš (brines) oko manje vrednih stvari. Uvećaj svoju darežljivost, budi velikodušniji, pokazujući veću zahvalnost. Najbolje je da počneš od tvoje majke, ali nemoj se tu zaustaviti. Porodica, prijatelji i – čak –stranci, svi su vredni pažnje ( dara)”.

Paul Van Slambrouck

Copyright:The Gift Economy

Ne pričamo o velikim moralnim dilemama, o samoiskupljenju, o Bogu. Prosto: da li ste ikada razmišljali o tome šta vas je više obradovalo – kad ste nekome nešto poklonili, ili kad ste poklon od nekoga primili?

Priča se dalje nastavlja objašnjenjem o fenomenalnom nizu od 1000 poklonjenih kafa u redu.

Dakle, s početka ove ekonomske krize, radi se o 15.07.2009. vlasnik “Kipućeg pasulja” Gerin Bledso (Steamin’ Bean owner Gerin Blesoe, Blue Spring, Missouri) je posvedočio da je u tom njegovom restoranu, kroz “drajv in” šalter neka žena kupujući kafu za sebe, odlučila da kupi još jednu kafu, anonimno, za osobu iza nje. Osoba iza je nastavila da kafom časti onoga iza sebe. I tako je hiljadu osoba darivalo hiljadu kafa ljudima u redu iza sebe.

Teška su vremena, ali ljudi žele da budu deo nečega, znajući da će njihovih 5 centi, njihov dolar, otići za veće dobro”, kaže gospodin Bledso. Veće dobro je ustvari to što se ti dobro osećaš. Nekog si obradovao, pa se i on dobro oseća.

Brojna psihološka istraživanja su rađena na ovu temu. Usuđujem se reći: naučno je dokazano da su aktivnosti u mozgu takve da je darivati nekog veća sreća – nego primiti poklon.

17198831_1264159770318763_671460998_n

 

Ljubaznost, osmeh, “hvala”,”prijatno”……. kada je iskreno, spontano, dugoročno gledano povoljno utiče na zdravlje. Smanjuje stres i širi “dobru energiju”.

Da li ste ustali da ustupite mesto u autobusu starijoj gospođi; da li se zahvalite i neljubaznoj prodavačici, na izlasku iskreno i bez ironije kažete “doviđenja”?

Svoju pozitivnost negujemo, a svoje unutrašnje magle i oluje nadvladavamo tim malim poklončićima pa nam širenje“dobre vibracije” daje mir i samopuozdanje. Naše psihičko zdravlje se tako poboljšava. Da pokazujemo našu dobru, plemenitu stranu, da u fokusu svesti nemamo

orijentaciju na ”JA” nego na ”MI”.

 

Zato mi, molim vas nemojte reći: ne može (jedan) čovek da promeni svet.

Može. Uvek kreni od sebe i videćeš da se sve oko tebe menja. Svi zbog tebe postaju bolji.

A sada malo drugačiji ugao posmatranja.

Mnogi od nas su daleko privilegovaniji od drugih, i kada postanemo svesni toga, često se u nama javi urođena želja da pomognemo onima manje srećenim. Konačno, ne možemo krenuti napred kao vrsta dok je tako značajan broj ljudi ostavljen da pati (u senci). Kao što Winston Churchill jednom lepo rekao: izdržavamo se onim što zaradimo. Živimo od onoga što damo/poklonimo. I zaista, poklanjanjem obogaćujemo i održavamo i naše i živote drugih. Novac ne može da kupi sreću, osim ukoliko nije potrošen na druge… brojne studije su pokazale da će dat novac drugima ili u dobročinstvo (dobrotvorne svrhe), na našem licu napraviti veći osmeh nego ako ga potrošimo na nas… Nikada niko nije postao siromašan zato što je poklanjao .”

Copyright: Elite Daily

U ovom trenutku oko 2,7 milijarde ljudi živi na manje od dva dolara dnevno. Milioni dece umiru zbog neuhranjenosti svake godine. Siromaštvo utiče na ishranu,obrazovanje, zdravstvenu zaštitu…

17197929_1264159656985441_165808323_n

 

Šta me inspriiše?

Kada se u nekima od nas javi ta želja da pomognemo, da darujemo nekog zato što – prosto – tako osećamo, jer smo rođeni da budemo dobri, i … kada nam je potpuno normanlno da staru garderobu operemo, spakujemo i – poklonimo, uplatimo nešto novca za onoga kome je mnogo potrebniji nego nama u tom trenutku…

Jer “kakve su ti misli takav ti je život” (otac Tadej).

 

E, to me pomera. Podiže i čini boljim čovekom. Dovoljeno je znati da takvi ljudi postoje, i – dobro je.

Osmeh velike sreće zatitra na mome licu.

Da bi se osećali dobro, da budemo blagosloveni jasnim saznanjem ko smo, da ne proklinjemo “sudbinu” što nismo rođeni u npr. Americi – potrebno je osloboditi plemenitost u sebi. 

17204258_1264145336986873_1992383593_n

 

Biti plemenit

Tako dolazimo do misije Vanje Matković.

Slučajno – ako se bilo šta događa slučajno – sam pre nekoliko godina videla njen poziv da sakuplja novac i volontira da bi pomogla deci u Ugandi.

Molim vas da pogledate šta se nalazi na ovom i linkovima ispod:

http://vakuum.space/2015/09/30/africka-prica-varazdinske-volonterke-vanje-matkovic/

http://www.24sata.hr/news/mlada-vanja-skrbi-o-26-napustene-djece-u-ugadi-440359

Oni koji pogledaju biće blagosloveni saznanjem da su najbolji među nama ustvari oni koji su spremni da svoj svakodnevni život oplemene saosećanjem za druge, kreativnom empatijom, darivanjem: ne znaš koja te sve blaga čekaju kad volontiraš, i to na mestu gde mala deca bivaju ostavljena da gladuju, potpuno zapuštena, verovatno da bi roditelji i ostala deca lakše preživeli. Uganda: HIV, visoka stopa smrtnosti dece, nezaposlenost i siromaštvo. Čak i nama na Balkanu više ne zvuči kao strašna vest.

Srećom po ljudsko dostojanstvo uopšte, ima i onih koji, kao Vanja, ne skrivaju od svoje svesti ove strašne stvari.

Podesi svoju vibraciju svom hrabrom i plemenitom srcu. Uživaj u poklonu koji ćeš darivati onima koje voliš.

Uživajte u slikama koje je Vanja Matković podelila sa mnom da vam pokažem.

 

About The Author

Leave a Reply

Your email address will not be published.